Iako dobro povezana sa važnim putnim pravcima, Banja je potpuno izolovana od vreve okolnih gradova i velikih saobraćajnica. Kada se sa Ibarske magistrale odvoji put prema Gornjoj Trepči, pred putnikom koji se u nju zaputio, smenjuju se prelepi pejzaži. Pitomi brežuljci prekriveni zelenim livadama i uzoranim njivama, voćnjaci i vinogradi, predeli sa gustom bukovom šumom, krase i levu i desnu stranu puta, kojim, blago se uspinjući, stiže u jedinstvenu Atomsku Banju.

KAKO SE DOLAZI?

Gornja Trepča nalazi se u jugozapadnoj Šumadiji, na raskršću značajnih putnih pravaca u tom delu Srbije. Veoma je lako doći do Banje iz raznih pravaca:

iz pravca Novog Sada i Beograda put do Banje Gornja Trepča vodi Ibarskom magistralom, preko Ljiga i Gornjeg Milanovca. Ako dolazite iz Niša ili južne Srbije do nas možete stići magistralnim putem preko Kruševca, Kraljeva i Mrčajevaca. Iz Užica i Crne Gore - preko Požege i Čačka, a iz Kragujevca i Istočne Srbije preko Knića i Mrčajevaca. Do Gornje Trepče takođe se možete stići i iz pravca Kosova i Metohije i Novog Pazara preko Raške i Kraljeva.

     Autobuske veze sa Banjom su solidne. Postoje redovne autobuske linije do Čačka, koji je odlično povezan sa svim važnijim pravcima i većim gradovima u Srbiji. U turističkoj sezoni do Gornje Trepče saobraća autobus Bečejskog prevoznika iz pravca Novog Sada i Beograda.

     Do Gornje Trepče može se, takođe, stići i železnicom (tačnije do Čačka sa kojim je Banja dobro povezana lokalnim autobuskim vezama). Do Čačka se vozom dolazi iz sledećih pravaca: Beograd - Lajkovac - Ljig, Užice - Požega, Kruševac - Kraljevo, Kosovo Polje - K. Mitrovica - Raška - Kraljevo.

KLIMA I PEJZAŽ

Sama Banja smeštena je u uzanoj kotlini rečice Banje, više izgradjena na  levoj nego na njenoj desnoj obali.

Sa desne se obale, u oštrom  nagibu penje planina Vujan, dok je leva obala ipak nešto prostranija i planinski venac ima blagi nagib. Planinski obronci obrasli su gustom šumom bresta, bukve, hrasta, belog jasena, cera, graba, lipe, kao i sa 5 hektara četinarske šume koja čitavom predelu daje nezaboravan izgled.

Bogati biljni prekrivač, pored neosporne turističke atrakcije, predstavlja i sigurnu zaštitu mineralnih izvora od spoljnih uticaja, kao i zaštitu samog mesta od hladnih severnih vetrova.

Šumski pejzaži mestimično su ispresecani proplancima koji su u proleće iIi leto prekriveni raznobojnim cvetnim ćilimima.

Vazduh je ovde, čist, planinski, a tišina i mir veličanstveni.

Klima je izuzetno blaga, umereno-kontinentalna. Temperatura vazduha je bez većih dnevnih i godišnjih kolebanja. U vrelim letnjim mesecima, kada u ravničarskim predelima vladaju velike žege, ovde je temperatura niža za nekoliko stepeni, a noći su vrlo prijatne i sveže. I vazdušna strujanja su umerena, zbog već opisane zaklonjenosti Banje planinskim vencima i bogatim biljnim pokrivačem, ali to ne znači da nema dovoljno sunca i sunčanih dana.

Uzevši u obzir povoljne klimatske činioce i netaknutu prirodu u kojoj je Banja smeštena, moze se reci da je idealno mesto za boravak svakog čoveka svakodnevno izloženog stresu i štetnim uticajima iz vazduha, vode, hrane. Povratak prirodi je iskonska težnja sve većeg broja ljudi, a ovaj ekološki biser, pruža mogućnost njenog ostvarenja.

OKOLINA

Okolina Banje obiluje prirodnim atrakcijama, kulturno istorijskim spomenicima i bogatom etnološkom baštinom. Od prirodnih atrakcija u svakom slucaju na prvom mestu je planina Rudnik, najviša planina Šumadije sa svojim vrhovima Veliki Šturac (1169m) i Mali Šturac (1159m), koja krasi celu Šumadiju.

Sa Rudnika se pružaju četiri planinska venca, a onaj koji ide na jug preko Belog Polja ka Zapadnoj Moravi najznačajniji je za ovaj kraj. Ovaj venac ima nekoliko vrhova: Belo Polje, Zbegoviste, Crni vrh, Vujan, Bukovik, Kotlenik. Kuriozitet Rudnika predstavlja Ostrovica, najbolje očuvana vulkanska kupa u našoj zemlji, sa ostacima istoimenog srednjevekovnog grada (1325.g.) prestonicom velikog župana Nikole Altomanovića. Rudnik privlači mnogobrojne turiste i izletnike, a sa njega se pruža nezaboravan pogled na celu Šumadiju.